Vodič za uvođenje čvrste hrane kod beba

Učenje jedenja čvrste hrane je postepen proces. Prvi korak je prepoznavanje znakova da je beba spremna za uvođenje nemlečne hrane.

Oko 6. meseca, beba obično može da sedi uz podršku, ima bolju kontrolu pokreta glave i snažnije sisa. Refleks potiskivanja jezika, kada beba jezikom gura napred sve što dodirne zadnji deo usne duplje, kao i refleks nagona na povraćanje, postaju manje izraženi. To bebi pomaže da počne da guta gušću hranu, pa je ovo najčešće dobar period za početak.

Ipak, nema potrebe za žurbom. U ovoj fazi vaša beba će se i dalje uglavnom hraniti majčinim mlekom ili adaptiranim mlekom.

Kada prvi put uvodite čvrstu hranu, najbolje je da izaberete trenutak kada je beba mirna i budna, a vi imate dovoljno vremena da joj dozvolite da istražuje, isprobava i napravi malo nereda. Izbegavajte da bebi nudite čvrstu hranu kada je veoma gladna, umorna ili očekuje svoj uobičajeni mlečni obrok, jer se tada može lakše uznemiriti.

Na početku možete primetiti da beba izbacuje hranu iz usta. To ne znači nužno da joj se hrana ne dopada. Do sada se susretala samo sa tečnostima, pa tek treba da nauči kako da gušću hranu pomera po ustima i proguta. Sasvim je normalno da deo hrane u početku završi napolju. Iako može biti neuredno i ponekad frustrirajuće, sve je to deo učenja. Ove veštine važne su i za dalji razvoj, uključujući i razvoj govora.

Ako beba uporno odbija hranu, to može značiti da još nije spremna. Napravite pauzu i pokušajte ponovo neki drugi dan.

Bebi će biti potrebno vreme da se navikne na osećaj i ukus hrane u ustima. U početku, uvođenje čvrste hrane podrazumeva dosta pokušaja, strpljenja i prilagođavanja. Počnite tako što ćete ponuditi malu količinu pasirane hrane vrhom kašičice. Jedna do dve kašičice sasvim su dovoljne za početak.

Vremenom će beba naučiti da formira mali zalogaj hrane u ustima i pomeri ga ka zadnjem delu usne duplje kako bi ga progutala.

Tokom ovog procesa, beba može povremeno da kašlje, zastajkuje ili ima nagon za povraćanjem dok uči kako da se nosi sa gušćom hranom. Iako roditeljima to može izgledati zabrinjavajuće, ovaj refleks je prirodan i pomaže da se hrana udalji od disajnih puteva. Kako beba bude veštija u jedenju, ovakve situacije će se dešavati sve ređe.

Kako beba bude napredovala, postepeno možete povećavati količinu i raznovrsnost hrane koju nudite, sve dok ne počne da uživa u dva do tri raznovrsna obroka dnevno. Ako beba pokazuje interesovanje i želi još, u redu je da joj ponudite dodatnu količinu.

Imajte na umu da je ponekad potrebno više pokušaja da beba prihvati novu hranu, nekada i osam do deset izlaganja istom ukusu. Zato, ako beba ne prihvati neku namirnicu odmah, pokušajte ponovo kasnije.

Možete pripremiti kašice unapred i zamrznuti ih u posudicama za led, kako biste svakog dana imali spremne različite ukuse koje možete ponuditi bebi.

Kako beba raste, menjaće se i gustina, tekstura i raznovrsnost hrane koju joj nudite. Vremenom će naučiti da grize i žvaće, drži kašičicu i postepeno se samostalno hrani. Ovo je odlična prilika da je podstaknete da prihvati raznovrsnu, uravnoteženu ishranu i da od najranijih dana razvija zdrave navike.

U ovom uzrastu, kada beba nauči da jede mekanu hranu sa kašičice, možete početi da uvodite izgnječenu hranu sa mekanim komadićima. Beba će takođe sve bolje hvatati predmete, pa joj možete ponuditi i meku hranu koju može da drži u ruci, poput kuvane šargarepe ili tosta.

Ovo je takođe vreme za uvođenje namirnica bogatih važnim vitaminima i mineralima, kao što je gvožđe. Ponudite bebi širi izbor pasirane i izgnječene hrane, poput mesa, ribe, pasulja, jaja koja su dobro kuvana tako da su i belance i žumance čvrsti, laganih namaza od orašastih plodova, kao i voća i povrća. Uključite i skrobne namirnice, kao što su krompir, pirinač, testenina i kus-kus. Punomasni mlečni proizvodi, poput jogurta, sira i krem sira, odlične su namirnice tokom uvođenja čvrste hrane, ali imajte na umu da majčino mleko ili mlečna formula treba da ostanu glavni mlečni napitak najmanje do prvog rođendana.

Cilj je zdrava, uravnotežena ishrana, slična vašoj, ali bez soli i dodatog šećera. Uključite dobre izvore proteina, kao što su meso, riba, jaja, pasulj ili lagani namazi od orašastih plodova; voće i povrće; mlečne proizvode bogate kalcijumom; kao i skrobne ugljene hidrate poput pirinča, kaše, hleba i testenine.

Poslednji put pregledano: 5. septembra 2016