Kontakt koža na kožu
Neverovatan uticaj bliskog kontakta
Svet u koji je vaša beba stigla potpuno je nov i drugačiji. Prvi, nežni zagrljaj ne donosi samo poseban osećaj vama, već može imati važan uticaj i na bebino spavanje, imunitet, nivo stresa i još mnogo toga.
Svetlije budućnosti počinju ovde
Saznajte više o razvoju dojenčadi kako biste pomogli oblikovanje budućnosti svoje bebe
Kao mama koja prvi put drži svoju bebu u naručju, možete osetiti posebnu bliskost dok vaša beba leži na vašim grudima ili stomaku. Ipak, stavljanje novorođenčeta na golu kožu majke, poznato kao kontakt koža na kožu, mnogo je više od prvog zagrljaja. Ovaj bliski kontakt može imati brojne koristi, pre svega za bebu, ali i za mamu.¹⁻⁵
Udobnost i sigurnost za novorođenče
Rođenje i dolazak u potpuno novo okruženje za bebu mogu biti stresni. Ipak, istraživanja ukazuju da kontakt koža na kožu između majke i novorođenčeta može pomoći da ovaj prvi period prilagođavanja za bebu bude mnogo sigurniji.¹
Kontakt koža na kožu pomaže bebi da održi telesnu temperaturu, jer novorođenčad još uvek nemaju potpuno razvijenu sposobnost samostalne regulacije toplote. Blizina majčinog tela može na prirodan način pomoći bebi da ostane u toplom i stabilnom okruženju.
Beba tada čuje i umirujući zvuk otkucaja vašeg srca, zvuk koji joj je poznat još iz perioda provedenog u materici. Toplina, blizina i poznati ritam srca mogu joj pomoći da se oseća sigurnije dok se prilagođava novom svetu.
Pored toga, kontakt koža na kožu može doprineti fiziološkoj stabilnosti bebe: može pomoći u održavanju nivoa glukoze, smanjenju rizika od hipoglikemije, kao i u regulaciji disanja i krvnog pritiska.²
Kontakt koža na kožu podstiče rano naseljavanje korisnih mikroorganizama, što može doprineti zaštiti od infekcija, dok bebin imuni sistem reaguje na bakterije sa majčine kože.³
Može pomoći u smanjenju bola i stresa
Kada se beba oseća sigurno i umireno, to može pomoći i u smanjenju nivoa stresa. U situacijama kada je beba uznemirena, kontakt koža na kožu može doprineti opuštanju i smanjenju nivoa kortizola, hormona stresa.¹
Ovo je posebno važno u prva 2–3 sata nakon rođenja, koji se smatraju osetljivim periodom za ispoljavanje i regulaciju stresa.¹ Umirujući efekat bliskog kontakta može pomoći i u situacijama kada beba oseća nelagodnost, na primer nakon težeg porođaja.¹
Podržava zdravlje i imunitet bebe
Rani kontakt koža na kožu važan je i za razvoj bebine mikrobiote, zajednice bakterija i drugih mikroorganizama koji žive na koži, u disajnim putevima i digestivnom sistemu.
Bebina mikrobiota počinje da se razvija još u materici, a sve više dokaza ukazuje na značaj očuvanja prirodnog prenosa mikrobiote sa majke na bebu tokom i neposredno nakon porođaja. U tom periodu beba dolazi u kontakt sa bakterijama iz okruženja, što ima ulogu u razvoju creva i imunog sistema⁴. Kontakt koža na kožu podstiče rano naseljavanje mikroorganizmima sa majčine kože, dok bebin imuni sistem počinje da reaguje na njih.³
Poremećaj mikrobiote povezuje se sa različitim zdravstvenim stanjima, uključujući alergije i astmu.⁴
Kada držite bebu uz svoju kožu, podržavate razvoj njenog mozga — podstiču se važne neuronske veze i aktiviraju oblasti povezane sa emocijama, učenjem i pamćenjem.
Podstiče povezivanje mame i bebe
Kontakt koža na kožu može podstaći lučenje hormona koji imaju važnu ulogu u povezivanju. Jedan od njih je oksitocin, često nazivan i „hormonom ljubavi“.
Oksitocin prirodno doprinosi osećaju opuštenosti i blagostanja. Kada se oslobađa u mozgu, može podstaći smirenost, osećaj bliskosti, prepoznavanje lica i ponašanja povezana sa brigom o bebi.² Sve to može doprineti jačanju veze između mame i bebe, veze koja je važna za oboje.
Podrška dojenju
Bebe se rađaju sa urođenom sposobnošću i motivacijom da sisaju. Kada se odmah nakon rođenja stave u kontakt koža na kožu, one mogu spontano da se pomeraju ka dojci, traže je i pokušaju da se same pravilno nameste za podoj.²
Tokom ovog kontakta, mama i beba razmenjuju važne senzorne informacije. One kod bebe mogu podstaći različita ponašanja, lučenje pljuvačke, pokrete ustima, traženje dojke, puzanje ka dojci i postizanje pravilnog prihvata.
Pokazano je da mame koje započnu kontakt koža na kožu odmah nakon porođaja i nastave ga tokom boravka u bolnici češće započinju i duže nastavljaju dojenje.¹
Razvoj mozga
Mozak novorođenčeta još uvek nije potpuno razvijen — pri rođenju je tek oko četvrtine veličine koju će imati u odraslom dobu.²
Držanje bebe na vašoj koži može podržati razvoj mozga tako što stimuliše važne neuronske puteve i aktivira oblasti povezane sa emocionalnim učenjem i formiranjem sećanja.²
Nežno maženje i tiho obraćanje bebi dok je u kontaktu koža na kožu mogu dodatno podržati ovaj proces.
Uspostavljanje obrazaca spavanja
Iako se novim mamama često čini da njihova beba „nikada ne spava“, novorođenčad u prvim nedeljama zapravo provode veliki deo vremena spavajući. Samo što taj san često nije usklađen sa vremenom kada bi roditelji želeli da odmore.
San je veoma važan za rast i razvoj bebinog mozga, a smatra se da kontakt koža na kožu može imati pozitivan uticaj na cikluse spavanja.⁵
Istraživanja pokazuju da bebe koje imaju kontakt koža na kožu provode više vremena u mirnom snu, koji je duži i manje isprekidan, što može doprineti boljem uspostavljanju obrazaca spavanja.¹
Zaključak
Vaša topla koža može biti prvo što beba oseti odmah nakon rođenja. Naravno, zagrljaj sa mamom je predivan način da beba bude dočekana na svet, ali kontakt koža na kožu je mnogo više od toga, može biti jedan od najboljih načina da se beba prilagodi životu van materice.
I ne mora se završiti u prvim satima nakon porođaja. Mame mogu nastaviti sa kontaktom koža na kožu i tokom prvih nedelja bebinog života, pružajući joj bliskost, toplinu i podršku koja znači mnogo i za bebu i za mamu.
Autor: Dr Sue Battersby, PhD
Dr Susan Battersby ima iskustvo u oblasti nege i kao babica. Bila je predavač na Univerzitetu u Šefildu, pre nego što je nastavila rad kao nezavisni predavač i istraživač. Doktorirala je u oblasti ishrane odojčadi i bavila se istraživanjima dojenja i hranjenja formulom. Autorka je brojnih tekstova na ove teme, pokrivajući širok spektar oblasti. Bila je član više važnih stručnih grupa za ishranu odojčadi, uključujući NICE savetodavnu grupu za podršku dojenju. Dugi niz godina radila je i kao volonterska savetnica za podršku dojenju.
- Ludington-Hoe SM. Kontakt kože sa kožom: ugodno mesto sa prijatnom hranom. MCN Am J Matern Child Nurs 2015;40(6):359–66.
- Phillips R. Neprekidan kontakt kože sa kožom odmah nakon rođenja. Newborn Infant Nurs Rev 2013;13(2):67–72.
- Finigan V, Davies S. Iskustvo žena u kontaktu kože sa kožom sa svojom bebom neposredno nakon rođenja. Kraljevski koledž babica: Medicina zasnovana na dokazima, 2009. Dostupno na https://www.rcm.org.uk/learning-and-career/learning-and-research/ebm-articles/%E2%80%98i-just-wanted-to-love-hold-him-forever%E2%80%99 (Dostupno od marta 2016).
- Shamir R et al. Zdravlje creva u ranom životu: značaj mikrobiote creva i ishrana za razvoj i buduće zdravlje. Brifing o osnovnom znanju, Wiley, Chichester (2015).
- Allen KA. Unapređenje i zaštita sna novorođenčadi. Adv Neonatalna nega. 2012 Oct; 12(5): 288–291.
Poslednji put pregledano: 30. juna 2016
Buduće zdravlje vaše bebe počinje ovde
U Aptaclubu verujemo da iskustvo pomaže u izgradnji otpornosti; da svaki novi susret, bilo u trudnoći ili nakon rođenja, može da oblikuje budući razvoj vaše bebe. Pomoću naše naučne stručnosti i podrške jedan na jedan, možemo pomoći vama i vašoj bebi da zagrlite sutrašnjicu.
